Fijaker stari ulicama luta.
I sobom nosi zaljubljeni par.
Cele noci sneg polako pada,
A dvoje mladih greje srca zar. 

Prosla je noc kao oka treptaj. 
I zora rana sad ostavlja svoj trag.
Ja napustam sad najmiliju dragu,
Sve divne noci, i taj Sombor grad.

Samo da mi se lastom stvoriti.
I da mogu nebom leteti.
Leteo bih ceo dan i noc,
Samo da mogu svojoj dragoj doc. 

Fijaker stari sad vise ne luta.
I ne cuje se onog vranca bat.
Zaboravit moram svoju dragu,
Sve divne noci, i taj Sombor grad.